Prošlo je ludilo svetskog prvenstva u fudbalu. Uz sve nerazumno u samom prvenstvu, održavanje u Kataru - što zbog vrućine, što zbog nepostojaće tradicije u istom, što zbog uslova za radnike, što zbog položaja žena, najveći utisak je ipak slavlje u Argentini.
Prvi put sam video sliku na portalu i bio sam šokiran, toliko da je slika dana bila slika ekrana.
U stvari to nije gomila to je više od toga. Slavlje što je "momčad" koja predstavlja njihovu zemlju, a zarađuje previše i živi u drugoj, pobedila na takmičenju u prenosu lopte nogom i glavom je znak trulosti.
Četiri milijona duša zdušno veličaju igrače koji jure za loptom.
To nije normalno. I tako da Quo vadis homine?
Meni je ta slika prelila čašu i ja više neću gledati profesionalni sport!
